Ogromna većina ljudi u Srbiji živi loše bez izgleda da će se to popraviti bilo da ovi sadašnji nekim "novim trikom" ostanu na vlasti, bilo da ih zamene njihove kolege evrounionisti "narodnjačkog" smera.I, uopšte, ma koja parlamentarna partija.
Ista ta ogromna većina već odavno nema svoje predstavnike i zastupnike ni u vlasti, ni u parlamentu, u kojem sede partijski poslanici.
Narod sastavljen od seljaka, radnika, penzionera, službenika,studenata, stručnjaka i preduzetnika, koje ne bi trebalo brkati sa finansijerima partija, tzv. tajkunima - živi u uslovima koje mu nameću strani mešetari i domaći političarsko-tajkunski razbojnici /poslednja reč je potpuno adekvatna i nije plod emotivnog stava/.
ZATO SE MOŽE REĆI DA SMO POD TOTALNOM, I SPOLJAŠNJOM I UNUTRAŠNJOM, OKUPACIJOM.
SPOLJAŠNJI OKUPATORI SU STRANI MEŠETARI I NJIHOVI "IZASLANICI" I "KOMESARI", UNUTRAŠNJI OKUPATORI SU EKONOMSKI RAZBOJNICI, "TAJKUNI" I NJIHOVE SLUGE POLITIČARI.
Da li je to neizmenljivo?
Da, ako se nastavi po starom i ako ogromna većina ostane politički nezastupljena i neorganizovana.
Ne, ako ta ogromna većina uoči i podrži novu opciju, koja je po sadržaju sa jedne strane antipartijska i antipolitičarska, a sa druge se zalaže za potrebama života bliske metode za formiranje vlasti, političkog, socijalnog i ekonomskog sistema.
Prosto rečeno: da vlast, koja bi nastala putem JAVNOG KONKURSA, vrše znalci i preduzetnici, a da građani tu vlast kontrolišu preko svojih veća, preko zastupnika koje bi birali neposredno u lokalu, i to kao svoje sugrađane, a ne kao partijske ljude, i koje bi mogli da smenjuju kad god im se učini da bi trebalo, a ne tek posle četiri godine.
Novoj opciji je potreban legitimitet, odnosno podrška svih onih koji u ovakvoj situaciji ne samo da loše žive, nego, ne dođe li do realizacije te nove opcije, nemaju osnove ni da se nadaju boljitku.
Jer, da se ne lažemo: navodno narodni poslanici su partijski članovi i kadrovi, a partije i njihovi lideri, ma koliko da to ne priznaju i kriju, štite interese svojih finansijera i nalogodavaca - tajkuna i stranih mešetara.
Problem nije samo moralne, nego životne prirode.
Strani mešetari i domaći ekonomski razbojnici mogu upravljati partijskim vrhovima, ovi pak mogu upravljati navodno narodnim, a zapravo partijskim poslanicima.
Ali, ono što ne mogu, niti hoće, ni strani mešetari, ni domaći ekonomski razbojnici, ni političari jeste da narodu obezbede pristojan život, da ispoštuju taj demoekonomski imperativ.
Tako da su, počev od političara preko "tajkuna" do stranih meštara, svi pobrojani ništa drugo nego kočničari razvoja, koji bi se u slučaju oslobađanja od te ekipe, vrlo brzo dogodio.
OSLOBAĐANJE SE MOŽE ODVIJATI SAMO PREKO NOVIH SNAGA I METODA, ODNOSNO NOVE OPCIJE.
NARAVNO, POD USLOVOM DA TA OPCIJA DOBIJE LEGITIMITET, NE SAMO NA IZBORIMA, NEGO I PRE NJIH.
Ista ta ogromna većina već odavno nema svoje predstavnike i zastupnike ni u vlasti, ni u parlamentu, u kojem sede partijski poslanici.
Narod sastavljen od seljaka, radnika, penzionera, službenika,studenata, stručnjaka i preduzetnika, koje ne bi trebalo brkati sa finansijerima partija, tzv. tajkunima - živi u uslovima koje mu nameću strani mešetari i domaći političarsko-tajkunski razbojnici /poslednja reč je potpuno adekvatna i nije plod emotivnog stava/.
ZATO SE MOŽE REĆI DA SMO POD TOTALNOM, I SPOLJAŠNJOM I UNUTRAŠNJOM, OKUPACIJOM.
SPOLJAŠNJI OKUPATORI SU STRANI MEŠETARI I NJIHOVI "IZASLANICI" I "KOMESARI", UNUTRAŠNJI OKUPATORI SU EKONOMSKI RAZBOJNICI, "TAJKUNI" I NJIHOVE SLUGE POLITIČARI.
Da li je to neizmenljivo?
Da, ako se nastavi po starom i ako ogromna većina ostane politički nezastupljena i neorganizovana.
Ne, ako ta ogromna većina uoči i podrži novu opciju, koja je po sadržaju sa jedne strane antipartijska i antipolitičarska, a sa druge se zalaže za potrebama života bliske metode za formiranje vlasti, političkog, socijalnog i ekonomskog sistema.
Prosto rečeno: da vlast, koja bi nastala putem JAVNOG KONKURSA, vrše znalci i preduzetnici, a da građani tu vlast kontrolišu preko svojih veća, preko zastupnika koje bi birali neposredno u lokalu, i to kao svoje sugrađane, a ne kao partijske ljude, i koje bi mogli da smenjuju kad god im se učini da bi trebalo, a ne tek posle četiri godine.
Novoj opciji je potreban legitimitet, odnosno podrška svih onih koji u ovakvoj situaciji ne samo da loše žive, nego, ne dođe li do realizacije te nove opcije, nemaju osnove ni da se nadaju boljitku.
Jer, da se ne lažemo: navodno narodni poslanici su partijski članovi i kadrovi, a partije i njihovi lideri, ma koliko da to ne priznaju i kriju, štite interese svojih finansijera i nalogodavaca - tajkuna i stranih mešetara.
Problem nije samo moralne, nego životne prirode.
Strani mešetari i domaći ekonomski razbojnici mogu upravljati partijskim vrhovima, ovi pak mogu upravljati navodno narodnim, a zapravo partijskim poslanicima.
Ali, ono što ne mogu, niti hoće, ni strani mešetari, ni domaći ekonomski razbojnici, ni političari jeste da narodu obezbede pristojan život, da ispoštuju taj demoekonomski imperativ.
Tako da su, počev od političara preko "tajkuna" do stranih meštara, svi pobrojani ništa drugo nego kočničari razvoja, koji bi se u slučaju oslobađanja od te ekipe, vrlo brzo dogodio.
OSLOBAĐANJE SE MOŽE ODVIJATI SAMO PREKO NOVIH SNAGA I METODA, ODNOSNO NOVE OPCIJE.
NARAVNO, POD USLOVOM DA TA OPCIJA DOBIJE LEGITIMITET, NE SAMO NA IZBORIMA, NEGO I PRE NJIH.
Нема коментара:
Постави коментар