Да би посао Вође имао сврху и довео до резултата, Вођа би пред собом требало да има следбенике.
Ако, уместо тога, пред собом има тутумраке (ненаучан израз за оне који уображавају да већ знају шта би и како требало, или, опет ненаучно речено, будале) – Вођин посао је налик Сизифовом.
Ако ишта и уради, урадиће упркос, а не захваљујући чињеници што је око себе имао тутумраке.
Када тутумраци имају Вођу по својој мери, то је такође тутумрак, кога тутумрачки називају „првим међу једнакима“.
Тај тутумрак обично уобрази да је заиста Вођа, а не тутумрак, а право на ту заблуду црпи из легитимитета који му, на почетку, да маса тутумрака.
Широм арапског света сада, као кегле, падају те уображене Вође, а заправо тутумраци.
Код нас је пре десет година један срушен.
Моментално се, у нешто увијенијој форми, у Србији устоличио „легитимни двомандатни тутумрак“, а оштре се да га скину са трона други, већ две деценије познати „демократски фирери“, такође тутумраци.
И шта ће бити?
Или ће тутумраке заменити тутумраци или ће, што делује невероватно, цео тај тутумрачки ансамбле завршити у „старом гвожђу“.
Бог зна.
А ми ћемо сазнати.
Нема коментара:
Постави коментар