У арапском свету падају вишедеценијски диктатори.
Шта ће заменити ту диктатуру – видеће се.
Претпоставља се: демократизација.
А подразумева да је то добро или бар боље од оног што је досад било.
Узроци револуција се знају,
Стварни покретачи не. Још.
Код нас се бар то зна.
Ко је и зашто покренуо „петооктобарску револуцију“.
А види се и по последицама: додатно су се обогатили Милошевићеви тајкуни,
обогатили се и тадашњи опозициони политичари, а богме није осиромашио ни
добар део „социјалиста“. Напротив,
И на крају, али не и најнебитније: овајдио се страни капитал.
Колико год је и од чега год је могао.
Укратко: револуција је успела.
До џ.
Народ? Онај што се води под Ш?
Па, имао је и он вајде.
Рушио је стару власт.
Извикао се.
Јуришао на Скупштину.
Добио нове, сад већ старе, фаце на власти.
Поново се надао.
И поново нај.ебао.
И сад је на реду „нова револуција“?
Нови доп и хоп?
Узроци су исти – социјални чабар.
И "депоновани бес".
Ко ће сад бити покретачи?
Ови изанђали тајкунски послужавници звани политичари – јок.
Тајкуни? Што би?
Страни капитал?
За мало шта овдашње је више заинтересован.
Ћапили су све што су лајковали.
Па ко онда?
Коме је у интересу?
Осим народу.
Коме, додуше, револуције, бар према познатим искуствима, могу да донесу и дупло голо.
ustanak.rs
Нема коментара:
Постави коментар